RSS

Prosečna plata u Srbiji = 39 tona stakla

14 mar

Da bi građanin Srbije sakupljanjem određene vrste otpada zaradio jednu prosečnu platu, on mora za mesec dana da prikupi 390 kilograma limenki, 100 kilograma bakra, 1.700 kilograma pet ambalaže, 5.500 kilograma papira, ili neverovatnih 39 tona stakla.

Reciklaža

RECIKLAŽA – Nikola Marinković, Beograđanin koji se bavi sakupljanjem otpada objašnjava za “24 Sata“ da je njegov posao neizvestan, jer mesečno može da zaradi oko 30.000, a nekad i samo 2.000 dinara.
– Najisplativije je sakupljanje opasnog otpada – elektronskog i električnog, otpadnih ulja, starih akumulatora, ali je za njega potrebno i najviše ulaganja – posebna vrsta vozila, uslovi skladištenja i dozvole za transport – objašnjava Marinković.
Sa druge strane, najmanje isplativo je sakupljanje stakla.
– Staklo ima najnižu otkupnu cenu. Za kilogram stakla može da se dobije i samo 50 para, pa samo prikupljanje stakla nije isplativo, zbog čega je većini sakupljača ono nusproizvod uz plastiku, a novac koji dobiju za njega troše za pokrivanje troškova transporta – kažu u fabrici za reciklažu stakla “Grejač“ koja zbog nedostatka sakupljača ove sirovine umesto 30.000 tona, reciklira samo 10.000 tona staklenog otpada.

Grafika

Za uvećanje kliknite na sliku [ + ]

 

Iako reciklaža u Srbiji ima veliki potencijal, jer se na ovaj način tertira samo 15 odsto otpada, opstanak firmi koje se bave reciklažom doveden je u pitanje, jer od države ne dobijaju sredstva predviđena primenom evropskog načela „zagađivač plaća“. Zato Ana Petrović, predsednica Udruženja reciklera Srbije na pitanje “reciklaža kog otpada je danas najisplativija“, odgovara pesimistično.

 

Izrada biznis plana u industriji reciklaže

Diplomski pdf format

Diplomski ppt format

http://prezi.com/abhxvbsk3xra/presentation/ prezi format

– Trenutno ništa nije isplativo, jer svi poslujemo sa gubitkom. Proces sakupljanja i tretiranja otpada košta više nego ono što se na kraju tog procesa dobije. Ta negativna razlika do nedavno je pokrivana iz fonda u koji se slivao novac koji su firme obavezne da daju na eko takse. Od kako je taj fond ukinut, svi imamo finansijskih problema i primorani smo da podižemo skupe kredite kojima se još više zadužujemo, pa nam minimalnu zaradu pojedu kamate – kaže Petrović.
Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 14. marta 2014. in Najnovije vesti-News

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: