RSS

Kako zaustaviti izumiranje sela u Srbiji

20 mar

 

 

U Srbiji nisu zapostavljena samo sela nego kompletno ruralno područje.

U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi.

Sve to ukazuje na činjenicu da je Srbiji neophodna dugoročna strategija, bolje rečeno nacionalni plan razvoja seoskih područja… O tome koliko je situacija alarmantna svedoči i podatak da se za prethodnih pola veka, na prostorima nekadašnje SFRJ, iz sela u gradove preselilo gotovo osam miliona ljudi, dok je u Evropi za takav proces trebalo od 120 do 150 godina. Sledeći stadijum je izumiranje sela. Prema rezultatima popisa iz 2011. godine, od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u fazi nestajanja, u 1.034 naselja živi manje od 100 žitelja, a u 550 sela manje od 50 stanovnika. Zabrinjava i podatak da u više od 200 sela nema ni jednog stanovnika mlađeg od 20 godina. Istina je, takođe, da su dugoročne nepovoljne demografske tendencije izbacile Srbiju u orbitu demografski najstarijih zemalja u svetu, ali se ne može reći da je to presudno uticalo na populaciono izumiranje seoskih naselja, kao što se najčešće apostrofira u javnosti. Situaciju u srpskom agraru najbolje ilustruju podaci popisa poljoprivrede iz 2012. godine, koji ukazuju na to da Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine (0,59 hektara po stanovniku), od čega je 4.224.000 hektara obradivo (0,47 hektara po stanovniku). Problem je što se obrađuje 3.355.859 hektara, što znači da čak 860.000 hektara ostane neobrađeno! Kao primer na koji bismo mogli da se ugledamo, treba pomenuti Holandiju, koja je veličine Vojvodine i raspolaže sa 1,7 miliona hektara oranica, a godišnje izveze hrane u vrednosti od oko 70 milijardi dolara.

finansiranje

Sumornu sliku srpskog agrara dopunjuju i sledeći podaci – prosečna veličina poseda u Srbiji iznosi 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodnji oko 31 odsto, dok je svetski prosek oko 60 odsto. Popisom je utvrđeno da gazdinstva u Srbiji poseduju 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna, ali otežavajuća okolnost je što je mehanizacija u proseku stara oko dve i po decenije. S druge strane Srbija, sa 22.000 kilometara kanala za navodnjavanje, ima povoljan vodni režim (kanal Dunav – Tisa – Dunav, sa 960 kilometara kanalske mreže, najveći je hidrosistem u svetu). Problem je, međutim, što se neefikasno koristi – navodnjava tek oko tri odsto, odnosno oko 100.000 hektara, obradivih površina. Poređenja radi, u svetu se navodnjava 17 odsto površina. Ne možemo se pohvaliti ni procentom osiguranih poseda, s obzirom na to da je polisom osiguranja pokriveno tek deset odsto površina i imanja.

Posmatrano na globalnom nivou oko 50 odsto ukupnog broja stanovništva živi na selu, a u Srbiji nešto više od 40 odsto. Pritom je trećina stanovništva utočište našla u Beogradu. Reč je o trendu koji bi svakako trebalo zaustaviti, ali preduslov za to je veća podrška države oživljavanju agrara i sela. U ekonomski razvijenim zemljama, uključujući i SAD, uprkos zahtevima tržišne privrede, država štiti agrarni sektor od konkurencije pružajući mu sistemsku finansijsku podršku. Veoma je zanimljivo i slovenačko iskustvo koje ukazuje na disperziju industrije u seoska područja i smanjenje pritiska na gradove. Zahvaljujući tome Slovenija se ne suočava sa problemom prirodnog odumiranja sela. Nasuprot tome u Hrvatskoj, ali i u Nemačkoj, situacija u toj oblasti je nepovoljna. Stručnjaci procenjuju da bi naglo „pražnjenje“ sela u Srbiji, posebno u pograničnim planinskim regionima, moglo da ima nesagledive posledice. Reč je o višedecenijskom zanemarivanju tih područja, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Prema poslednjem popisu u fazi nestajanja je svako četvrto selo!

Jedan od načina da se ovi negativni trendovi zaustave jeste i oživljavanje, nekada veoma razvijenih, zadruga. Akademijski odbor za selo SANU je odmah po osnivanju (2011. godine) prepoznao problem zadrugarstva i uradio publikaciju „Kako i zašto osnivati zemljoradničke zadruge“. Šest godina kasnije, odnosno 2017. godine, na tu inicijativu reagovao je Milan Krkobabić, ministar bez portfelja, zadužen za regionalni razvoj, koji je prepoznao problem i krenuo akciju. Reč je o istorijskoj misiji koja će trajati najmanje tri godine i za čiju je realizaciju izdvojeno 25 miliona evra. Do sada je osnovano 182 zadruge, dok su 22 zadruge (stare i nove) dobile finansijsku podršku od oko 200 miliona dinara. Cilj je da se vrati poverenje u zadrugarstvo koje je, inače, veoma razvijeno svetu – registrovano je više od 750.000 zadruga i milijardu zadrugara. „U 2018. godini, za revitalizaciju zadrugarstva utrošićemo 825 miliona dinara, što je četiri puta više od novca koji je zadrugama dodeljen u eksperimentalnoj fazi. Posebnu pažnju posvetićemo stvaranju nekoliko (tri do pet) specijalizovanih zadruga. Takve zadruge, baviće se preradom i stvaranjem brendova i proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, moći će da računaju na bespovratna podsticajna sredstva i pojedinačno do 500.000 evra“, poručio je Krkobabić.

Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU

Sumorna slika

Od 4.709 naselja 1.200 je u fazi nestajanja

U 1.034 naselja živi manje od 100 žitelja

U više od 200 sela nema ni jednog stanovnika mlađeg od 20 godina

Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara poljoprivredne površine (0,59 hektara po stanovniku)

Obradivo je 4.224.000 hektara (0,47 hektara po stanovniku)

Obrađuje se 3.355.859 hektara, što znači da čak 860.000 hektara ostane neobrađeno

Preuzeto : DANAS

Advertisements
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 20. marta 2018. in Najnovije vesti-News

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: