Kako je dopisnim putem bolesno dete osuđeno na smrt.
Anastasija Trajković ima devet godina i tumor koji joj je pojeo dobar deo lica, i koji brzo i neumoljivo putuje ka njenom mozgu. Ne bude li zaustavljen, ovo dete će umreti. Jedina Anastasijina prilika da preživi je da pod hitno bude poslana u inostranstvo, na fokusirano zračenje tumora, tretman koji uspeva kod 97% odsto dece koja su mu podvrgnuta. Problem je u tome što to košta, njeni roditelji naravno da nemaju tih para. Još veći problem je što više nema ni vremena da im se pomogne, svako skupljanje novca od samilosnih građana bi bilo uzaludno trošenje Anastasijinih sve manjih šansi da preživi.
Najveći problem u ovoj priči je država, u obliku organa koji se zove RFZO. Naime, Prvostepena komisija RFZO je odbila da pošalje Anastasiju na lečenje u inostranstvo. I to uprkos tome da joj njen pravilnik nalaže drugačije. I uprkos tome da su lekari sa Instituta za majku i dete u Beogradu, potpomognuti znanjem stranog stručnjaka, dali jasno i napismeno mišljenje da Anastazija ne može biti izlečena u Srbiji, jedina prilika da preživi je inostranstvo: “Mišljenja smo da devojčicu treba uputiti u nadležni centar za hordome, tj. savetuje se protonsko zračenje radi redukcije tumora i procesa koji se dalje širi”.
U četvrtak Anastasija izlazi pred Drugostepenu komisiju RFZO. Bude li je i ova komisija odbila, Anastasija, dete staro devet godina će umreti. Ako neko ovo pisanje smatra pritiskom na Drugostepenu komisiju, neka to slobodno smatra i dalje. Očito je da RFZO bez pritiska javnosti svoj posao neće raditi, niti će se mnogo potrisati zbog toga što to neku decu života košta.
Anastasija, devojčica iz Vranja, je već u decembru imala rupu umesto dela lica. Rupu koju je pojeo tumor. Rupu koja strašno brzo putuje ka njenom mozgu. Zanima me kolike rupe imaju na mozgovima, srcima, profesionalnosti i savesti članovi Prvostepene komisije RFZO koji su odbili da Anastasija bude lečena i spasena?
A, devetogodišnja Anastasija već dve godine preživljava sve što RFZO očito ne može da shvati, iako mu je to u opisu radnog mesta. Sve uzaludne, pa i pogrešne operacije koje su joj samo potrošile vreme i snagu. Pre godinu dana je operisana u Nišu, zbog »polipa«. Onda je utvrđeno da nisu polipi, nego maligni tumor, zbog čega je u Beogradu izdržala 4 i slovima – četiri ciklusa homeoterapije, bez potrebe, jer posle toga je izvršeno detaljnije pregledanje i posledično nova dijagnoza – tumor hordon. Nakon toga je Anastasija izdržala još četiri operacije. Ni jedna od njih nije donela bilo kakav pozitivni pomak u lečenju Anastasije. Sa ogromnim zakašnjenjem, ali još uvek nadama da dete može da preživi ako bude u inostranstvu podvrgnuto oprobanoj terapiji, Institut za majku i dete je RFZO savetovao da dete bude poslano na to lečeje. RFZO je odbio, pozivajući se na svoj Pravilnik, u kome piše upravo suprotno od onoga što oni tvrde. Učinili su upravo suprotno i od onoga što su im savetovali stručnjaci dr sci med Ivan Boričić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i dr Anna Kensley, referent patolog za tumore mekih tkiva kod dece, iz Dečije Bolnice Mančester u Velikoj Britaniji. Dr Anna Kensley je očito jedan od stranih stručnjaka koje je država obećala nakon skandala sa smrću male Tijane Ognjanović. Prosto je neverovatno kako ni njen slučaj nije naučio pameti državu. Tada kada je cela Srbija, pomognuta inostranstvom, skupljala silne pare boreći se za Tijanin život, setilo se i da bi Tijana imala mnogo više šansi da preživi da je na vreme poslana u Beč na operaciju. Za šta njeni roditelji nisu imali para, a država nije pomogla. Za razliku od Tijane, Anastasija ima još manje vremena da se bori za život. Što očito RFZO i dalje nije sposoban da shvati.
To je onaj isti RFZO koji se nedavno pohvalio viškom novca, ušteđenim. Hoće li i Anastasija svojim životom uštedeti koju paru RFZO, da isti može još malo da se pohvali kako zapravo ne radi svoj posao? Jer, ne treba imati medicinski fakultet da bi ste videli da se dete pred vama raspada. Strašno zvuči? Strašno i jeste. Anastasiji je stavljena ploča na lice da bi se sakrila rupa koju je napravio tumor. Isti onaj RFZO čiji je direktor, posle Tijanine smrti, pričao o pravljenju humanitarnih fondova, iako očito ni iz onog fonda u koji su građani već uplatili, i koji se zove RFZO, nije novac potrošio na ono čemu je isti namenjen – pre svega na lečenje teško bolesne dece.
Anastasiji, očito, može da pomogne samo gore pomenuta javnost. Ona javnost koja kroz plaćanje poreza odvaja novac kojim raspolaže RFZO, i od kog novca članovi RFZO komisija dobijaju plate i honorare. Samo pritisak javnosti može da joj spasi život. Fondovi su prazne priče, sve dok RFZO ne radi svoj posao. Doduše, mogao bi da pomogne i pritisak državnih organa kojima je podređen RFZO. Možda oni ipak vide ono što RFZO očito neće da vidi. Sem ako država ne misli da sa RFZO podeli odgovornost za smrt još jednog deteta, Anastasije Trajković iz Vranja.
Edit 1:
Tek sada saznajem da su moje obične, ljudske, novinarske pretpostavke bile pogrešne. Prvostepena komisija RFZO uopšte nije ni videla Anastasiju.
Oni su gledali samo papire, molbu koju su poslali roditelji. Čak i mišljenje lekara su izignorisali. Odogovor roditeljima su poslali mailom.
Tako je dopisnim putem bolesno dete osuđeno na smrt.
Edit 2: Rešenje RFZO kojim je Anastasija osuđena na smrt
Like this:
Sviđa mi se Učitavanje...
Dijagnozu su joj uspostavili beogradski lekari Univerzitetske klinike u Tiršovoj.
Saša Mihajlović, dipl.ing.mas. | M.Sc.M.E. 