RSS

Arhive kategorija: Humanitarne akcije- Human action

Pomozimo maloj Goci

Mala Goca

Malom andjelu Goci (2 ) koja boluje od dravet sindroma je odobreno lečenje u Nemackoj klinici „Mara Bethel Bielefeld“ Za to je potrebno 23 000 € da se uplati do 6.10.2016 !
Molimo sve ljude dobre volje koji mogu da pomognu da uplate na račun da pomognemo da i Goca ima srećno detinjstvo
BUDIMO HUMANI ZA NAŠEG MALOG ANDJELA

12705169_1563041130681076_830798488181783860_n

Zamolio bih sve koji mogu da se uključe i pomognu da se jave mami Mimi na tel : 062 487 309

Takođe pridružite se internet zajednici na Facebook-u koja se bori za malu Gocu klikom na link : https://www.facebook.com/groups/nasagocacebitizdrava/ i preuzmete medicinsku dokumentaciju.

 

 

 

Humanitarna akcija- Pomozimo porodici Stevanetić

Pre nekoliko godina, Marina (9), ćerka Radovana i Ljubinke Stevanetić iz sela Božetići kod Nove Varoši, umrla je od karcinoma hipofize, od čega je ubrzo oboleo i njen stariji brat Mladen. Otac Radovan je invalidski penzioner, a majka Ljubinka je na jedno oko potpuno slepa, a na drugo vidi svega 60 odsto. Da nesreća bude još veća, 16. aprila 2013. godine toj porodici je izgorela dvospratna kuća sa potkrovljem i sve stvari. Čak im je i pas skončao u vatri, ali nikako ne mogu da prežale porodične fotografije. Nemaju više slike svoje pokojne ćerke Marine. Svoju priču ispričali su u emisiji „Eksploziv“ na TV „Prva“, a danas je njihova situacija još teža…

Radovan živi u  nekadašnjem  kokošinjcu...

Radovan živi u nekadašnjem kokošinjcu…

Ljubinka se preselila kod bolesnog sina Mladena u Kragujevac, gde je stigao do druge godine na Pravnom fakultetu kada se razboleo. Otac Radovan je ostao u Božetićima. Nekadašnji kokošinjac, tri sa tri metra, sada je njegova kuća. Od pušnice je napravio kuhinju. Komšije su mu od svoje kuće razvukle električni kabl da napaja jednu sijalicu. Čak i po ovoj zimi kupa se hladnom vodom sa dvorišne česme.

... a  Ljubinka i Mladen  su podstanari  u Kragujevcu

… a Ljubinka i Mladen su podstanari u Kragujevcu

Sin Mladen sa majkom živi kao podstanar u podrumu jednog kućerka i jedva uspevaju da skupe novac za lekove, koji su preskupi.

Ljubinka Stevanetić

Ljubinka Stevanetić

– Majka je stara i bolesna, a pomaže jednoj nepokretnoj starici za 4.000 dinara mesečno. Nema drugog izbora. Očeva invalidska penzija je 18.000 dinara, ali sve što primi mora da da mami i meni. Mama uspe da proda i malo sira, koji pravi u selu, ali sve to je premala zarada.

Radovan Stevanetić

Radovan Stevanetić

Zbog karcinoma, sin ima oštećenje trećeg režnja hipofize i mora da uzima terapiju koja košta 450 evra mesečno. Ljubinkini lekovi za oči su 100 evra, pa još toliko daju za stanarinu. Rado bi se vratili u svoje selo, ali nemaju gde. Od njihove kuće ostao je samo temelj, crn od gareži, kao što je i njihova sudbina. Kada je kuća Stevanetića izgorela, finansijski im je pomogao grad Beograd.

– Najviše novca je, nažalost, otišlo na Mladenovo lečenje, a za deo para Radovan je kupio posuđe za pravljenje sira da ne bi ostali bez tog prihoda. Dobili su od opštine Nova Varoš i jedan kontejner, za smeštaj radnika na gradilištu, ali bio je truo. Patos sa rupama, krov prokišnjava. Ne može tu da se živi nikako. Akciju pomoći Stevanetićima za izgradnju nove kuće vodim ja. U Kragujevcu sam upoznala Mladena i Ljubinku –kaže Snežana Popović (30) iz Kragujevca, koja dobrovoljno vodi humanitarnu akciju.

Život u uslovima  nedostojnim čoveka

Život u uslovima nedostojnim čoveka

Svi ljudi dobre volje pomoć mogu uplatiti na račune u Komercijalnoj banci: DINARSKI 205-9011005277714-15, DEVIZNI Swift – BIC KOBBRSBG I IBAN / Account number RS35205903102012156010. Molim svakoga ko je u mogućnosti da izađe u susret porodici Stevanetić.

Snežana: Sudbina nas je spojila

Snežana kaže da je sudbina namestila da upozna Stevanetiće i da baš ona bude ta koja će im pomoći.
– Sa Mladenom sam se slučajno srela ispred crkve, a sada shvatam da je taj susret bio simboličan. Iz porodice nosim vaspitanje da čovek vredi onoliko koliko pomaže drugima. Sve se to na neki način energetski vraća i, hvala bogu, moja porodica i ja smo sada dobro, a imali smo zdravstvene i druge probleme. Nažalost, ispostavilo se da oni koji nemaju pomažu, a oni koji su bogati mudro ćute. Nisam sigurna znam da li je to mudrost ili će po nekom galaktičkom principu dati na ćupriji –otvorena je ova mlada žena.
– Mladenu i njegovoj porodici je život maksimalno ugrožen i finansijski i zdravstveno. Imaju samo moju podršku. Svakome od njih je teško, zajednički nose to breme i ne znam koliko će još to moći – dodaje ona.
Poslednji link je link facebook stranice posvecenoj Humanitarnoj akciji. Ako mozete da pomognete da se nesto organizuje kolko tolko. Znate, od Maja prosle godine se vucemo vrlo slabo ide. Ja cu da Vam ostavim svoj broj 061-221-95-01.  Molilila bih Vas za bilo kakav odgovor. Hvala!
Srdacan pozdrav!!!
 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. aprila 2014. in Humanitarne akcije- Human action

 

HOĆE LI DRŽAVA UBITI JOŠ JEDNO DETE?

Kako je dopisnim putem bolesno dete osuđeno na smrt.

1016382_584315721647077_228238528_n.jpg

Anastasija Trajković ima devet godina i tumor koji joj je pojeo dobar deo lica, i koji brzo i neumoljivo putuje ka njenom mozgu. Ne bude li zaustavljen, ovo dete će umreti. Jedina Anastasijina prilika da preživi je da pod hitno bude poslana u inostranstvo, na fokusirano zračenje tumora, tretman koji uspeva kod 97% odsto dece koja su mu podvrgnuta. Problem je u tome što to košta, njeni roditelji naravno da nemaju tih para. Još veći problem je što više nema ni vremena da im se pomogne, svako skupljanje novca od samilosnih građana bi bilo uzaludno trošenje Anastasijinih sve manjih šansi da preživi.

Najveći problem u ovoj priči je država, u obliku organa koji se zove RFZO. Naime, Prvostepena komisija RFZO je odbila da pošalje Anastasiju na lečenje u inostranstvo. I to uprkos tome da joj njen pravilnik nalaže drugačije. I uprkos tome da su lekari sa Instituta za majku i dete u Beogradu, potpomognuti znanjem stranog stručnjaka, dali jasno i napismeno mišljenje da Anastazija ne može biti izlečena u Srbiji, jedina prilika da preživi je inostranstvo: “Mišljenja smo da devojčicu treba uputiti u nadležni centar za hordome, tj. savetuje se protonsko zračenje radi redukcije tumora i procesa koji se dalje širi”.

U četvrtak Anastasija izlazi pred Drugostepenu komisiju RFZO. Bude li je i ova komisija odbila, Anastasija, dete staro devet godina će umreti. Ako neko ovo pisanje smatra pritiskom na Drugostepenu komisiju, neka to slobodno smatra i dalje. Očito je da RFZO bez pritiska javnosti svoj posao neće raditi, niti će se mnogo potrisati zbog toga što to neku decu života košta.

1390090441-anastasija.jpg

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Anastasija, devojčica iz Vranja, je već u decembru imala rupu umesto dela lica. Rupu koju je pojeo tumor. Rupu koja strašno brzo putuje ka njenom mozgu. Zanima me kolike rupe imaju na mozgovima, srcima, profesionalnosti i savesti članovi Prvostepene komisije RFZO koji su odbili da Anastasija bude lečena i spasena?

A, devetogodišnja Anastasija već dve godine preživljava sve što RFZO očito ne može da shvati, iako mu je to u opisu radnog mesta. Sve uzaludne, pa i pogrešne operacije koje su joj samo potrošile vreme i snagu. Pre godinu dana je operisana u Nišu, zbog »polipa«. Onda je utvrđeno da  nisu polipi, nego maligni tumor, zbog čega je u Beogradu izdržala 4 i slovima – četiri ciklusa homeoterapije, bez potrebe, jer posle toga je izvršeno detaljnije pregledanje i posledično nova dijagnoza – tumor hordon. Nakon toga je Anastasija izdržala još četiri operacije. Ni jedna od njih nije donela bilo kakav pozitivni pomak u lečenju Anastasije. Sa ogromnim zakašnjenjem, ali još uvek nadama da dete može da preživi ako bude u inostranstvu podvrgnuto oprobanoj terapiji, Institut za majku i dete je RFZO savetovao da dete bude poslano na to lečeje. RFZO je odbio, pozivajući se na svoj Pravilnik, u kome piše upravo suprotno od onoga što oni tvrde. Učinili su upravo suprotno i od onoga što su im savetovali stručnjaci dr sci med Ivan Boričić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu i dr Anna Kensley, referent patolog za tumore mekih tkiva kod dece, iz Dečije Bolnice Mančester u Velikoj Britaniji. Dr Anna Kensley je očito jedan od stranih stručnjaka koje je država obećala nakon skandala sa smrću male Tijane Ognjanović. Prosto je neverovatno kako ni njen slučaj nije naučio pameti državu. Tada kada je cela Srbija, pomognuta inostranstvom, skupljala silne pare boreći se za Tijanin život, setilo se i da bi Tijana imala mnogo više šansi da preživi da je na vreme poslana u Beč na operaciju. Za šta njeni roditelji nisu imali para, a država nije pomogla. Za razliku od Tijane, Anastasija ima još manje vremena da se bori za život. Što očito RFZO i dalje nije sposoban da shvati.

To je onaj isti RFZO koji se nedavno pohvalio viškom novca, ušteđenim. Hoće li i Anastasija svojim životom uštedeti koju paru RFZO, da isti može još malo da se pohvali kako zapravo ne radi svoj posao? Jer, ne treba imati medicinski fakultet da bi ste videli da se dete pred vama raspada. Strašno zvuči? Strašno i jeste. Anastasiji je stavljena ploča na lice da bi se sakrila rupa koju je napravio tumor. Isti onaj RFZO čiji je direktor, posle Tijanine smrti, pričao o pravljenju humanitarnih fondova, iako očito ni iz onog fonda u koji su građani već uplatili, i koji se zove RFZO, nije novac potrošio na ono čemu je isti namenjen – pre svega na lečenje teško bolesne dece.

Anastasiji, očito, može da pomogne samo gore pomenuta javnost. Ona javnost koja kroz plaćanje poreza odvaja novac kojim raspolaže RFZO, i od kog novca članovi RFZO komisija dobijaju plate i honorare. Samo pritisak javnosti može da joj spasi život. Fondovi su prazne priče, sve dok RFZO ne radi svoj posao. Doduše, mogao bi da pomogne i pritisak državnih organa kojima je podređen RFZO. Možda oni ipak vide ono što RFZO očito neće da vidi. Sem ako država ne misli da sa RFZO podeli odgovornost za smrt još jednog deteta, Anastasije Trajković iz Vranja.

Edit 1:

Tek sada saznajem da su moje obične, ljudske, novinarske pretpostavke bile pogrešne. Prvostepena komisija RFZO uopšte nije ni videla Anastasiju.

Oni su gledali samo papire, molbu koju su poslali roditelji. Čak i mišljenje lekara su izignorisali. Odogovor roditeljima su poslali mailom.

Tako je dopisnim putem bolesno dete osuđeno na smrt.

 

Edit 2: Rešenje RFZO kojim je Anastasija osuđena na smrt

1601229_259455584221781_1337001326_n.jpg

547236_259456234221716_888049964_n.jpg

 

 

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 21. januara 2014. in Humanitarne akcije- Human action

 

Budimo Humani- Pomoc za decu obolelu od karcinoma i gubljenja sluha

Dragi moji

Zelim da se ukljucite u Akciju sakupljanja paketica za porodicu Ljiljane Lekic -Petrovic koja zivi u selu Preoce u okolini Gracanice sa 5 dece i 2 bolesnika koji boluju od karcinoma i decaka koji gubi sluh.

Zelja je gospodje Lekic -Petrovic da se obezbedi 5 Novogodisnjih paketica za njenu decicu i da se pomogne u lecenju bolesnika.

Molim sve da se detaljnije informisu na telefon +38649196144 i 0644271328

Mozete da pomognete i postnetom na ovaj br:0644271328 adresa je Lekic Ljiljana selo Preoce,38205 Gracanica

Decak boluje od alportovog sindroma i gubi sluh.

Ljiljana Lekic

 

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 29. decembra 2013. in Humanitarne akcije- Human action

 

Jeleni Simić potrebna pomoć

 


Vranjanka Jelena Simić (16), učenica prvog razreda Poljoprivredne škole u Vranju boluje od „prepleta creva“, retke bolesti koju ima jedan od 400 hiljada ljudi.

Jelena SimicDijagnozu su joj uspostavili beogradski lekari Univerzitetske klinike u Tiršovoj.

 

– Uz preplet, lekari su mi rekli da je moje debelo crevo duže nego obično, da je na jednom mestu veoma suženo i što je najvažnije, nije na svom mestu.

 

Uz sve to situacija se dalje komplikuje, a bolovi su sve češći i nepodnošljivi – kaže Jelena.

 

Nenja majka Danijela (41) priča da je Jeleni potrebna hitna operacija koja se ne može odraditi u Srbiji.

 

– Prošle godine Jelena je u Beogradu imala operaciju koja nije dala rezultat. Sada nam je prioritet da ode u Nemačku i Tursku gde se ove operacije rade uspešno – kaže Danijela.

 

Inače, pored Jelene, Danijela ima ćerku Nataliju (17) i sina Strahinju (8). Sa troje maloletne dece je, kako kaže, zbog nasilja napustila supruga u Bosni, a kasnije ostala i bez krova nad glavom i alimentacije.

 

Sada žive kod Danijelinih roditelja u Vranju.

 

U međuvremenu je dobila i otkaz ugovora o radu u vranjskoj firmi „Telus“. Ova četvoročlana porodica živi sada od 10.000 dinara dečijeg dodatka i pomoći koju im pruža otac, odnosno deda Stojan, penzioner.

 

Svako ko želi da pomogne ovoj porodici i Jeleni da ode na operaciju, sredstva može uplatiti na ime Jelene Simić u AIK banci, gde je otvoren račun za te namene. Dinarski račun je: 105-0000424007696-21, a devizni 105-240541012966277, dok je ibn RS35105240541012966277.

 

Aleksandar Aca Stojković

OK Radio

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 17. decembra 2013. in Humanitarne akcije- Human action

 
 
%d bloggers like this: