RSS

Plaćena radna praksa u Evropi, profesionalni razvoj i širenje mreže

Besplatno programiranje devojka

Upoznajte se sa programom Pioneers into Practice, koji vam nudi plaćenu radnu praksu u jednoj od 18 zemalja Evropske unije.
 Prijave za program Pioneers into Practice 2020 su otvorene do

1. juna 2020. godine

Šta je Program Pioneers into Practice?

Baci 5

Pioneers into Practice je međunarodni program profesionalnog razvoja, namenjen ljudima koji su profesionalno angažovani, i/ili imaju aktivnosti ili interesovanja u oblastima zaštite životne sredine, održivog razvoja, borbe protiv klimatskih promena i razvoja zelene ekonomije.
Program nudi inovativnu kombinaciju učenja putem interneta, radionica, grupnih projekata i plaćenih praksi. Tokom programa ćete steći veštine i znanje koje će vam pomoći da kreirate stvarne i trajne promene.
U Programu učestvuje 19 evropskih država i traže se eksperati za radne prakse u nekoliko stotina organizacija domaćina.
Prijavite se!
Koje aktivnosti obuhvata program i kakav je njihov raspored?
Program traje od juna do novembra.
Nakon perioda selekcije, koji se završava u prvoj nedelji juna, odabrani učesnici Programa će imati priliku da se upoznaju sa inovativnim metodologijama, koje se koriste u okviru Programa.

Program se sastoji iz sledećih celina:

  • Uvodna radionica – 8-12. jun 2020. (online)
  • Period timskog rada na konkretnim izazovima, koje predlažu organizacije u Srbiji (tzv. challenge owners)  druga polovina juna i letnji meseci. Tokom ovog perioda, timovima na raspolaganju stoji tim mentora koji im mogu pomoći u radu.
  • Realizacija profesionalnih praksi – septembar i oktobar. Polaznici programa se samostalno dogovaraju sa organizacijom domaćinom oko datuma prakse i načina obavljanja prakse („na daljinu“ ili boravak u inostranstvu). Praksa traje između 4 i 6 nedelja.
  • Završna radionica – 17. i 18. novembar 2020. online ili u Beogradu ukoliko uslovi to dozvole
    Predstavljanje projekata, iskustava i utisaka učesnika programa. Druženje sa širom zajednicom uključenom u aktivnosti oko Climate KIC Srbija.
Prijavite se!
Koje zemlje nude organizovanje radne prakse? Koje zemlje učestvuju u programu?
Ove godine čak 19 država učestvuje u program Pioneers into Practice, od čega 18 iz Evropske Unije, dok je Srbija jedina zemlja izvan EU.
Države i regioni koji učestvuju u ovogodišnjem programu, koje imaju otvorene pozive za program i u kojima se nalaze organizacije domaćini (host organizations) su: Bugarska, Češka, Estonija, Finska, Grčka, Hrvatska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Nemačka, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Srbija i Španija.
Koje kriterijume treba da ispunjavam kao učesnik Programa?
  • Živiš u jednoj od zemalja učesnica programa;
  • Diplomirao/diplomirala si na fakultetu;
  • Imaš barem dve godine radnog ili volonterskog iskustva u organizacijama aktivnim u oblastima zaštite životne sredine, klimatskih promena, održivog razvoja, klimatskog aktivizma;
  • Posvećen(a) si borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine;
  • Učesnik si zajednice istomišljenika koji teže da kreiraju pozitivne promene u vezi sa klimatskim promenama i zaštitom životne sredine;
  • U mogućnosti si da učestvuješ u svim aspektima i aktivnostima programa (on-line trening, radionice, stručna praksa, grupni rad);
  • Znaš i služiš se engleskim jezikom;
  • U prethodne tri godine nisi učestvovao(la) na Programu; i
  • Otvoren(a) si za nove ideje, želiš da učiš, deliš znanje i uživaš u novom iskustvu.
Ko su bili pioniri iz Srbije prethodnih godina?
U EU se Program realizuje duže od 10 godina, i u njemu je učestvovalo preko 1500 profesionalaca iz raznih oblasti.

Ovo je četvrto izdanje Programa u Srbiji. U Programu je do sada učestvovalo više od 40 profesionalaca koji rade u organizacijama poput fakulteta, instituta, gradskih uprava, privatnog sektora, javno-komunalnih preduzeća, i organizacija civilnog društva.

Program je kreiran sa namerom da već iskusnim profesionalcima pruži mogućnosti daljeg usavršavanja.
Program Pioneers into Practice podržava različitosti i ohrabruje učesnike da se prijave, bez obzira na godine.​

Gordana Ilić – PhD in Chemistry
Founder in Residence @ Entrepreneur First Singapore
Država boravka: Nemačka

Tokom godina učestvovala sam u mnogim programima razmene. Program Pioneers into Practice je jedan od najboljih. U kratkom vremenskom period, bila sam u kontaktu sa neverovatno talentovanim ljudima i veoma podržavajućom mrežom profesionalaca iz oblasti zaštite životne sredine u dve države, radila sam na interesantnim projektima, i imala sam iskustvo rada u biznis organizaciji. Moj boravak je bio kao san. Sa ljudima koje sam upoznala na programu, uspela sam da organizujem događaj o borbi protiv klimatskih promena, imala sam javne nastupe, pobedila na hakatonu, i dobila sam ponudu za posao, na osnovu onoga što sam radila na programu. Najviše od svega, upoznala sam i radila sa ljudima koji su me inspirisali, koji su mi postali mentori i prijatelji.

Darko Veljković – Vodeći inženjer za energetsku efikasnost i energetski menadžet
Srbija kargo a.d.
Država boravka: Malta

Ovaj program je veliko profesionalno i privatno iskustvo koje je na mene uticalo veoma pozitivno. Poznanstva sa pionirima iz drugih zemalja, sličnih ili razlicitih profesija, i bavljenje zajedničkim problemima na odredjenim projektima, proširuje vidike i unapređuje načine rešavanja problema. Druženje, razmena iskustava i rad na rešavanju problema, doprineli su stvaranju kvalitetne atmosfere i stvaranju prijateljstava, a mreža koju sam tokom programa formirao aktivna je i sada – i u privatnom i u poslovnom smislu.

Dr Miloš Pajić  – Vanredni profesor
Poljoprivredni fakultet u Beogradu
Institut za poljoprivrednu tehniku                                
Država boravka: Slovenija    

Tokom programa sam profesionalno boravio u maloj kompaniji u Sloveniji, što mi je omogućilo da proširim znanja i steknem nova iskustva na teme smanjenja emisija CO2 i reciklaže metala. Ovo iskustvo je predstavljalo izlazak iz zone komfora i omogućio mi je da upoznam mlade i energične ljude van mog uobičajenog okruženja i načina razmišljanja. Uživao sam u praktičnom radu u oblasti koja mi je interesantna. Ovaj program mi je omogućio da steknem nove prijatelje, a uskoro i nove poslovne partnere.

Nataša Kuručki – diplomirani inženjer elektrotehnike
Digital Transformation and Innovation
European Commission
Država boravka: Mađarska

Pioneer into Practice je bilo jedno neverovatno iskustvo za mene kako na profesionalnom, tako i na privatnom planu. Učešće na programu mi je omogućilo da provedem sjajnih 6 nedelja u Mađarskoj, da naučim mnogo o pametnim gradovima, što i jeste oblast mog profesionalnog angažmana. Osim toga, Program mi je pomogao da se aktivno uključim u projekte na tu temu u Srbiji. Stekla  sam dragocene kontakte kako u Mađarskoj, tako i u Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, i Sloveniji. Proširila sam profesionalnu mrežu i srećna što sam deo te porodice. Mnoge projekte sam pokrenula ili nastavila nakon učešća u programu. Sjajno iskustvo, sjajna prilika, i sjajni rezultati nakon završenog programa.

Ognjan Pantić – asistent na projektima
Beogradska otvorena škola
Država boravka: Mađarska

Moja iskustva sa učešća u Programu su fantastična. Proveo sam šest nedelja u Budimpešti, gde sam radio u Mađarskoj asocijaciji privatnih firmi u oblasti životne sredine. S obzirom na moj angažman u neprofitnoj organizaciji, rad u privatnom sektoru je za mene bio izazov. Rezultati mog rada su se brzo videli – već prilikom nastupa Asocijacije na Sajmu ekologije u Beogradu. Puno sam naučio, organizujući nastup, zakazujući i koordinirajući poslovne susrete, učestvujući u poslovnim razgovorima. Preporučujem svima da se prilikom traženja ’domaćina’, oslone na svoje veštine, ali da odaberu sektor drugačiji od onog iz koga dolaze, jer se tako stiču najznačajnija iskustva.

 Prijave za program Pioneers into Practice 2020 – PiP su otvorene do

1. juna 2020. godine

Prijavite se!
Izmene u programu usled pandemije koronavirusa
Program Pioneers into Practice biće ove godine implementiran u izmenjenom formatu: uvodna radionica i grupni projektni zadatak biće online, dok radna praksa može biti realizovana u fizičkom obliku, ukoliko se stvore uslovi u međuvremenu.
Više informacija o programu na https://pioneers.climate-kic.org.
 

Proizvedeni uređaji protiv Korone u Srbiji

Vlada masina 1

Oduvek smo imali odlične naučnike, inovatore kao i preduzetnike.

Vladimir Ćalić naš dragi kolega je proizveo sledeće tipove mašina :

– Šalterski UV BOX – sterilizacija UV zracima za dokumenta, novčanice, papire, dokumenta, koji radi na principu dvostrukog ulaza, na jednoj strani klijent stavi dokumenta, zatvori, sterilizacija se izvrši, a na drugoj strani službenik preuzme dokumenta. Ovaj uređaj najveću primenu ima u posti, banci, MUP, I drugim ustanovama koja zahtevaju prijem dokumenta.

– UV Box manji – Manji box u kom možete da sterilišete predmete, manjih dimenzija, pogodni za kancelarije

– UV Box Veci, kao I manji box, ima osnovnu ideju da može da steriliše različite predmete. Npr, sterilizacija kesa ili dostave hrane koju ste naručili. Samo se stavi u kutiju I za par trenutaka sve unutar boxa je sterilisano.

– UV Garderober – ideja za ovaj proizvod je nastala tako sto nam je bio potreban efikasan način da sterilišemo garderobu nakon nošenja, kako bi smanjili mogućnost prenosa virusa preko same garderobe.

– Otvoreni UV sterilizator – izvor zračenja na otvorenoj površini, koji zahteva da je površina prazna I onda se steriliše celokupna prostorija. Brza sterilizacija prostora, bez hemijskih sredstava. Ovo se koristi već u skoro svim bolnicama, a naša misija je da napravimo dostupno svima kojima je potrebno u ovom trenutku za kucnu ili kancelarijsku upotrebu.

 

Uredaj je potpuno automatizovan i može se integrisati u pametne kuće. Uređaj se može kontrolisati preko glasa ili preko mobilnog telefona, naravno postoji i jednostavan interfejs koji ponavlja poslednja podešavanja pritiskom na „crveno dugme“. Snaga aparata je 60W sa dva izvora zračenja tako da osiguravaju ravnomernu sterilizaciju predmeta. Pored toga uredja je opemljen magnetnim vratima kao i sistemom koji u slučaju otvaranja vrata prekida sterilizaciju samim ti obezbedjuje da zračenje ne izlazi van predviđenog prostora.

Uredaj je jednostavan i poseduje samo jedno dugme i softver koji je nasetovan za suzbijanje korona virusa u roku od 8s, a setovanja se mogu menjati putem aplikacije koja funkcioniše na IOS i android platformama.

Vlada masina 2

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 5. aprila 2020. in Najnovije vesti-News

 

Saznajte kolike su plate u Nemackoj po zanimanjima, koliko se odbija za porez i socijalno.

Devojcica sa nemackom zastavom

 

Ako želite da radite u Nemačkoj, najbolje ćete proći ako ste doktor stomatologije jer oni tamo zarađuju 117.000 evra bruto godišnje, dok „obični“ lekari zarade 78.000, a menadžeri finansijskih fondova oko 75.000 evra.

Ipak, većina radnika sa Balkana radi one manje plaćene poslove. Sobarice u hotelima, na primer, godišnje zarade 19.000 evra, dok čistačice u ugostiteljstvu imaju hiljadu evra više. Plata frizera je 21.000 evra godišnje, konobara 22.000 evra, a operatera u kol centru 24.000 evra koliko mogu zaraditi radnici na blagajnama ili recepciji.

Kuvar godišnje zaradi 25.000 evra, zubarski tehničar 26.000, a vozač kamiona 27.000 evra. Nemački magazin „Die Welt“ sastavio je listu zanimanja koja bez stranaca nisu moguća.

foto: Shutterstock

U mesnoj industriji, kako ističu, čak 40 posto zaposlenih su stranci. U sektoru proizvodnje osnovnih namirnica njih 37 posto su stranci, dok je u betonskoj industriji zaposleno oko 34 posto stranaca. U sektoru čišćenja i higijene radi oko 30 posto stranaca, koliko ih je u kulinarstvu i ugostiteljstvu.

Među poljoprivrednicima 29 posto su stranci, koliko ih radi i na građevini, odnosno popularnoj „baušteli“. Oko 25 posto stranaca radi u hotelijerstvu, 23 posto su magacioneri, a među radnicima u metalnoj industriji oko 20 posto, odnosno svaki peti je stranac. Međutim, šta to zapravo znači…

Šta je tačno bruto plata u Nemačkoj

Kada se od bruto plate oduzme porez na platu, solidarni dodatak, crkveni porez (ako ga plaćate) i doprinosi, dobićete neto platu, piše blog nemackikutak.com.

  1. Zaposlimo Srbiju
  2. Poslovi u inostranstvu
  3. Sve u svemu
  4. Autocad

Osnovna plata

Osnovna plata je bruto plata koja je ugovorena ugovorom. Primera radi, ukoliko u ugovoru stoji da vam je osnovna godišnja bruto plata 36.000 €, onda je mesečna osnovna plata 3.000 €. Na ovu svotu novca se dodaju sonstige Entgelte [zonstige ent-gelte] odnosno ostale naknade. Primera radi, to mogu biti naknade ukoliko ste radili noćnu smenu, prekovremeno, naknade ukoliko ste menjali šefa, provizije, premije i slično.

foto: AP

Suma ove dve stavke predstavlja vašu mesečnu bruto I platu na koju ste zakonski obavezni platiti dažbine. Po zakonu, poslodavci su obavezni da u vaše ime uplaćuju novce na odgovarajuće račune i time ispunjuju vaše obaveze (za razliku od Amerike gde morate sve sami, prim. out). U vaše ime poslodavac paušalno uplaćuje poreskoj upravi porez na platu odnosno Lohnsteuer [Lon-štojer]. Što više zarađujete, to viši porez plaćate, ali u velikom broju slučajeva imate pravo na povraćaj udela poreza na platu jer ste ga verovatno preplatitli. Dobra vest za državu Nemačku je da veliki deo građana ne podnosti zahtev za povraćaj poreza i time državi godišnje pokloni oko 10 milijardi evra.

 

Besplatno programiranje devojka

Solidarini dodatak

Sledeća stavka koja se odbija od bruto plate je soldiarni dodatak. Vlada Nemačke je 1991. donela zakon o obaveznom jednogodišnjem plaćanju solidarnog doprinosa Sjedinjenim Američkim Državama koji su vodili rat protiv Iraka u prvom Zalivskom ratu. Ipak, od 1995. uved je na neograničeno da bi se tim novcem podržao razvitak nekadašnje komunističke nemačke čiji standard i danas kaska sa Zapadnom Nemačkom. Visina ovog nameta do 1997. godine je iznosila 7,5%, a od 1998. iznosi 5,5% od poreza na platu koji ste platili tog meseca. Zapravo, plaća se tek ukoliko mesečno zarađujete više od 1.444 € bruto.

Crkveni porez

Ukoliko ste pri prijavi vašeg prebivališta reklli da ste religiozni, onda plaćate i porez za crkvu. Porez za crvku se računa procentualno od poreza na platu, ali se visina razlikuje od pokrajine i crkve. Porez na crvku plaćaju vernici rimokatoličke i evangelističke crkve. Pored njih postoje druge religije koje smeju zahtevati porez, poput pravoslavne crkve, ali to ne rade.

Islamske religije ne smeju zahtevati porez jer nisu priznati kao organi javnog prava. Ukoliko ne želite plaćati crkveni porez, možete se svakog trenutka odjaviti iz crkve. Takođe, kao i kod poreza na platu, možete deo plaćenog poreza crkvi dobiti od nazad putem povraćaja poreza. Iako broj pripadnika crkve opada, ubrani porez raste. Godine 2016. rimotolička crkva ubrala je 6,15 milijardi €, dok je evangilistička iste godine skupila 5,45 milijarde €.

Doprinosi

Do sada ste poplaćali sve namete državi odnosno porez. Preostaju još da se plate doprinosi. U doprinose spadaju četiri osiguranja koji nemci nazivaju u doslovnom prevodu društvena osiguranja, zdravstveno, penziono, doprinos za nezaposlene, osiguranje o dugoročnoj zdravstvenoj zaštiti. Kod doprinosa namet delite sa vašim poslodavcem u odnosu 50-50. Dakle, jednu polovinu plaćate vi, a drugu vaš poslodavac.

Inoposlovi baner

Zdravstveno osiguranje

Visina zdravstvenog osiguranja se ne može paušalno reći jer zavisi od nekoliko faktora. Prvo, da li ste zdravstveno ili privatno osigurani. Drugo, da li ste regularno zaposleni, frilenser, student ili nešto četvrto. Kod državnih osiguravajućih kuća regularno zaposleni su po zakonu obavezni da plate stopu od 14,6 %. Od toga, pola plaćate vi, a pola vaš poslodavac.

foto: AP/Ilustracija

Dakle, vaš udeo je 7,3% vaše bruto plate. Međutim, to po pravilu nije dovoljno pa osiguravajuća kuća uvodi još dodatan namet koji iznosi između 0,5% i 1,8% u zavinosti od osiguravajuće kuće. Ovaj dodatan teret snosite sami. Granica do koje uplaćujete zdravstveno osiguranje 2018. godine iznosila je 4.425€ mesečno.

Penziono osiguranje

Visina stope državnog penzionog osiguranja opada od 2007. godine. Godine 2018. iznosila je 18,6% bruto plate. Maksimalni iznos koji se uplaćuje odnosno u Zapadnoj Nemačkoj iznosi 6.500 €, dok je u Istočnoj 5.800 € mesečno.

foto: Profimedia

Kao i kod zdravstvenog osiguranja, ovaj namet delite sa poslodavcem. Pola plaćate vi, a pola poslodavac. Dakle, vaš udeo je 9,3% vaše bruto plate.

Doprinos za nezaposlene

Zahvaljući ovoj stavki, u slučaju da ostanete bez posla (npr. zbog otkaza, selidbe, itd), dobijaće, pod određenim uslovima i trajanju, dobar deo svoje plate tokom nezaposlenosti od države. Godine 2018. doprinos za nezaposlene iznosio je 3% od bruto od plate od čega 1,5% plaćate vi, a 1,5% poslodavac.

Sve u svemu

Osiguranje o dugoročnoj zdravstvenoj zaštiti

Osiguranje o dugoročnoj zdravstvenoj zaštiti, u doslovnom prevodu osiguranje za negu, je tu da pokrije deo troškova u slučaju neko mora da se brine o vama (npr. personalni asistent, dom, itd.). Stopa dobrinose se razlikuje u zavisnosti od vaših godina i da li imate dece. Za roditelje, stopa je 2018. godine iznosila 2,55% od čega pola nameta snosi poslodavac, a pola vi. Za radnike bez dece, stopa iznosi 2,8 %. Gornja stopa iste godine iznosila je 4.425 € mesečno.

Posao za pomoćne radnike u Nemačkoj
Posao za električare u Nemačkoj
Posao za ugostiteljske radnike u Nemačkoj

nemacka-studenti-1

Za tačan obračun, možete u kalkutor da unesete bruto platu, što možete da uradite klikom OVDE.

Izvor :(Kurir.rs/nemackikutak.com)

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 18. marta 2020. in Najnovije vesti-News

 

10 odgovora kako da se zaposlite u Deutsche Bahn

Voz 2

Ovde ćeš naći 10 najčešćih pitanja i odgovora vezanih za teme prijava za posao i karijera u DB

Dobro došli u DB Karijernu podršku

1. Gde će se održati lični razgovori za posao?

Intervjui će se održati u okviru naših događaja za regrutovanje na našoj DB Regionalnoj akademiji u datoj državi. U tu svrhu na raspolaganju su lokacije kod naših kooperacionih partnera i lokalnih auto-škola. Ostale pojedinosti u vezi sa tačnim mestom rada dobićeš od nas u toku procesa prijave za posao.

2. Da li postoji starosna granica?

Ne postoji starosna granica.

Devojcica sa nemackom zastavom

3. Da li mogu da se prijavim i za druga radna mesta kod DB?

 

Nemačka železnica (Deutsche Bahn) nudi širom Nemačke preko 500 zanimanja i raznovrsne karijerne mogućnosti, kako za osobe koje žele da promene karijeru, tako i za kvalifikovane i iskusne radnike. Radujemo se naravno svakoj uverljivoj prijavi putem e-pošte: jobingermany@deutschebahn.com

4. Na kom jeziku treba da se podnese prijava za posao?

Mi smo međunarodna kompanija sa mrežom u celom svetu. Tvoju prijavu sa potrebnim dokumentima možeš da podneseš na srpskom, hrvatskom, engleskom, nemačkom, grčkom ili rumunskom jeziku.U Nemačkoj je međutim nemački jezik i dalje službeni jezik i svi naši zaposleni vladaju i služe se njim.

Voz 1

5. Zainteresovan/a sam.Kome mogu da pošaljem prijavu za posao?

Možeš da se prijaviš isključivo preko našeg kratkog onlajn formulara za prijavu. www.deutschebahn.com/borderlessjobsbalkan Kolega iz Deutsche Bahn će potom kontaktirati sa tobom u najkraćem roku. Pisane prijave za posao ne možemo da uzmemo u obzir.

Inoposlovi baner

6. Kakvu ću podršku dobiti u Nemačkoj?

Međunarodni tim specijalista će se pobrinuti za tvoje preseljenje i dolazak u Nemačku.Dodatno ćeš dobiti i individualni plan uhodavanja i mi ćemo ti ponuditi različite aktivnosti za navikavanje na život i kulturu u Nemačkoj.

Nisi našao/la odgovarajući odgovor?

Ako imaš još pitanja, kontaktiraj nas putem e-pošte jobingermany@deutschebahn.com Hvala!

Ako želite da popunite direktno prijavu za posao u Deutsche Bahnu kliknite na link : http://inoposlovi.com/zaposlite-se-u-preduzecu-deutsche-bahn/

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 29. februara 2020. in Najnovije vesti-News

 

Novi zakon za Balkance u 2020 godini-Poziv Angele Merkel da rade u Nemačkoj

Image result for angela merkel

Photo : DW.com

Nemačka početkom sledeće godine donosi novi zakon koji bi trebalo da olakša uvoz kvalifikovanih radnika van Evropske unije, najavila je kancelarka Angela Merkel i upozorila na „očajničku“ potrebu ekonomije za radnicima.

Zakon o useljavanju kvalifikovane radne snage stupiće na snagu 1. marta 2020. i cilj je da se otvori put radnicima van EU da dođu i ostanu da žive u Nemačkoj.

Posao za pomoćne radnike u Nemačkoj
Posao za električare u NemačkojPosao za električare u Nemačkoj
Posao za ugostiteljske radnike u Nemačkoj

Poslovi u Inostranstvu

Prema poslednjim procenama, tamo trenutno ima 1,3 miliona nepopunjenih radnih mesta.

U ekonomski najjačoj članici EU radi više od 2 miliona građana iz drugih zemalja Unije.

Pogledajte poziv na nemackom na linku : https://www.instagram.com/p/B6C7uSDoIUd/?utm_source=ig_embed&utm_campaign=embed_video_watch_again

„Ali to nije dovoljno i zato moramo da potražimo kvalifikovane radnike i van EU. Bez dovoljno stručnjaka nijedna ekonomija ne može da preživi“, upozorila je u video-poruci koju je posvetila novom zakonu.

Istakla je kako se potreba za stručnjacima iz inostranstva ne odnosi samo na akademski obrazovane radnike, nego i na strukovna zanimanja.

„Mi trenutno imamo brojna preduzeća koja su u očajničkoj potrazi za kvalifikovanom radnom snagom. Ako se političari ne pobrinu za dovoljno stručnjaka, firme i preduzetnici će napustiti Nemačku, a to ne želimo“, upozorila je.

FOTO: EPA

Radi zadovoljavanja potreba ekonomije, vlada poseže za tri strategije. Prva se odnosi na potpuno iskorišćavanje kapaciteta domaćeg tržišta rada, druga na pojačani uvoz stručnjaka iz EU, a treća na useljavanje stručne radne snage van Unije.

U ponedeljak će se održati vanredni sastanak na kojem bi predstavnici vlade, sindikata i poslodavaca trebalo da dogovore kako novim zakonom da privuku što više stručnjaka iz zemalja koje nisu članice EU.

FOTO: PROFIMEDIA

Zakon o useljavanju stručne radne snage omogućava i useljavanje u cilju obrazovanja u Nemačkoj, a Merkelova je najavila i ubrzano izdavanje radnih viza za stručnjake koji steknu sve uslove.

U Nemačkoj je od početka 2016. na snazi tzv. Pravilo o useljavanju sa zapadnog Balkana koje nije ograničeno samo na kvalifikovane, nego se odnosi i na nekvalifikovane radnike.

FOTO: PROFIMEDIA

Dosadašnja praksa je pokazala da je najveći problem izdavanje radnih viza jer se na sastanke u nemačkim ambasadama u zemljama poput Srbije ili Bosne i Hercegovine čeka i više od godinu dana.

Vlada u idućem periodu treba da odluči i treba li to pravilo da se ukine kada 1. marta na snagu stupi novi zakon koji se odnosi i na te zemlje.

Preuzeto sa :

Kurir.rs/Index.hr

Foto: Instagram/Printscreen

 
Ostavite komentar

Objavljeno od strane na 20. decembra 2019. in Najnovije vesti-News

 
 
%d bloggers like this: